Kroz maglu sujeverja: Razmatranje odustanka od prodaje/kupovine stana
Hint: ova situacija nije u svim slučajevima ali je srećem u poslu.
U poslovnom svetu, gde se potpisi stavljaju na papir i zakoni definišu transakcije, zanimljivo mi je pitanje zašto se i dalje držimo sujevernih običaja kada je reč o odustanku od prodaje stana. Kroz analizu situacija gde prodavac ili kupac odustanu od posla, razmatrala sam kako sujeverje može uticati na zakonske aspekte i zašto bismo možda trebali preispitati svoje stavove. Reč je pre svega o stavovima koji ni jednoj strani nisu od koristi.
1. Predugovor o kupoprodaji: Kapara kao ključni element
Uobičajeno, predugovor o kupoprodaji stana predstavlja ozbiljan korak u procesu. Kapara, čiji je iznos 10% od ukupne cene, igra ključnu ulogu. Ona služi kao obezbeđenje i potvrda ozbiljnosti obe strane. Zakon definiše prava i obaveze u slučaju odustanka.
2. Odustanak prodavca: Isplata dvostruke kapare
Ukoliko prodavac odustane od prodaje, obavezan je isplatiti kupcu dvostruki iznos kapare. U ovom slučaju se već kroz predugovor definiše kapara kao odustanica što je naravno u skladu sa zakonom. Ipak, mnogi u praksi ne žele primenjivati ove zakonske odredbe.
3. Odustanak kupca: Pravo prodavca da zadrži kaparu
Suprotno odustanku prodavca, kada je kupac taj koji odustane, prodavac ima pravo zadržati iznos kapare. Opet, često se dešava da prodavac odustane od naplate.
4. Moja retropektiva: Čemu ovo služi?
Obzirom da sam u direktnom kontaktu sa kupcem i prodavcem i proces posmatram sa neutralnog aspekta, mogu reći da je u pitanju čisto sujeverje. Kada pomenem ovu formu kapare kao odustanice, njihov odgovor je da im ne trebaju “tuđe pare”. Ovakvo razmišljanje je svakako beskorisno. Čak šta više, kada se desi da neko odustane (što je stvarno retkost), druga strana se obavezno pokaje što nije iskoristila zakonsku mogućnost i što sada iako je pretrpela štetu, ne može istu da naplati.
Ipak, stvari su mnogo komplikovanije nego što na prvi pogled deluje. Naime, sama prodaja ili kupovia stana je vrlo često emotivan proces. Zamislite samo prodavca koji je u toj nekretnini živeo 20 godina ili kupca koji prvi put kupuje stan u životu. Ovo su jako stresne situacije tako da nije iznenađujuće što i sujeverje poprima veliku ulogu.
5. Zaključak: Neke nasleđene vrednosti nisu korisne u poslovanju
U svakom slučaju, svima nam je potrebno da kupovinu ili prodaju posmatramo kao poslovni proces koji se dešava. Da se odvojimo od emocija i tome pristupimo što hladnije možemo. Tada ipak koliko-toliko možemo doneti racionalne odluke tako da kajanju ostavljamo manje prostora.
Racionalno poslovanje podrazumeva poštovanje zakonskih odredbi – kako prava tako i obaveza. Možda je vreme da se oslobodimo nasleđenih vrednosti i krenemo ka jasnoći i efikasnosti u poslovanju.
