Cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji
U poslednjih nekoliko godina došlo je do znatnog rasta cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Ok, to smo znali. Ali da je u poslednje dve godine rast izvoza poljoprivrede povećan za 50%!!! To stvarno nisam znala, barem ne da je toliko. Ovo je svakako znatno privuklo moju pažnju. Dakle, raste izvoz poljoprivrede što logično vodi rastu cena zemljišta za tu namenu. Hajde sada da malo bacimo pogled na statistiku.
Izveštaj RGZ-a o ceni poljoprivrednog zemljišta
Prema izveštaju RGZ-a o kretanju cena u 2020., prosečan rast cena poljoprivrednog zemljišta kretao se od 6 do 10% u prethodne 3 godine. Prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u toku 2020. iznosila je 6600 eur po hektaru na nivou cele Srbije. U blizini velikih gradova je naravno najskuplje jer je infrastruktura razvijena pa tako proizvodi bivaju najlakše i najbrže transportovani do odredišta. Drugo, treba imati u vidu da su ovde i poljoprivredna zemljišta koja će nesumnjivo biti konvertovana u industrijska jer se i nalaze uz industrijske objekte. No, cene oranica rastu i kreću se od nekoliko stotina evra do nekoliko desetina hiljada evra za hektar. Najvrednije je zemljište u Vojvodini gde su em dobri uslovi za masovniju proizvodnju, em je zemljište izuzetno plodno.
Broj kupoprodaja poljoprivrednog zemljišta koji je obavljen na teritoriji Vojvodine u toku 2020. godine je 9.411 što je izuztena brojka obzirom na Covid krizu koja nas je zadesila (poređenja radi u prethodnoj 2019. godini je broj kupoporodaja poljoprivrednog zemljišta iznosio 10.192). Ono što je sigurno mnogima interesantnije kao podatak je to da je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini u 2020. godini iznosila 16.629 eur za hektar.
Trend rasta?
Cene poljoprivrednog zemljišta će nastaviti da rasu između ostalog zbog toga što je:
1. Poljoprivredno zemljište ograničeni resurs – površine koje do sada nisu bile korišćene u tu svrhu, sve više se koriste, zatim
2. Hrana će nastaviti da poskupljuje – sve su nepovoljniji klimatski uslovi za proizvodnju hrane u svetu, tu je i COVID kriza, a potražnja konstantno raste,
3. Velika zainteresovanost investitora za kupovinu poljoprivrednog zemljišta – što je svetski trend pa tako i u Srbiji,
4. Kina kao tržište koje uvozi sve veće količine hrane i ishrane za stoku – Kinezi imaju ogromnu potražnju za kukuruzom, što je i dovelo do porasta cena ovog proizvoda. Kina je tokom prethodnih godina najviše uvozila iz SAD-a, međutim u značajnoj meri se okreće i drugim tržištima.
Ono što nas može da obraduje u ovakvoj konstalaciji je to da su Srbija i Kina u februaru 2021. godine potpisale nekoliko Protokola o uslovima za izvoz kukuruza i sušenih rezanaca šećerne repe u Kinu, što će se u prihodima projektovati na sledeću godinu odnosno na nove žetve na jesen.
Još jedna stvar koje moramo sve više biti svesni je to da imamo plodnu zemlju i umerenu klimu tako da u startu imamo povoljne uslove za domaću i organsku proizvodnju. Proizvodi iz ovakvog asortimana su sve traženiji i sve skuplji.
Izvor: www.seecap.com
